...alkmene...

….nisam dugo piskarala………ma život bio nula…pa se čekalo malo …da nadođe…..i hvala bogu nadošlo je….tribalo mi je malo vrimena da mi se sve slegne da bi mogla napisat nešto o posljednjim momentima mog života…majko kako ovo morbidno zvuči…ne mislin se ubit…… mislila san na posljednjih par dana….
….ma ovako van je bilo…..neću u centar pozornosti stavit avanturu koju san proživila…nego njih dvi….zbog kojih je ova avantura proživljena…radi se o rijetkim konstantama mog života….zoven ih alfa i omega…radi se o dvi cure…..znate ovo je onaj post u kojem ću srat o prijateljstvu i takvin stvarima…a lipo san rekla da mi je prijateljstvo užasno bitno u životu….
….nego mi smo van tri prikice od samog početka…..još se sičan prvih igara..zezancije u dvoru..jer priko magistrale nismo smile….igrale smo se venecije, bejvoča….(kako ironično ja san bila si đej ako je se sičate znate raskošna pamela)...uvik smo bile čudna kombinacija….zajedno u vrtić, zajedno u osnovnu a zajedno i u srednju…..ritko ko je moga opstat u našem začaranom krugu…dan danas imamo čudan način zajebacije….ili debilizacije…čitamo se ko knjigu..i mislimo da smo same sebi dovoljne…nas tri…dvi moje prikice i ja….radili smo i radimo tragične stvari…grižnja savjesti kod nas ne postoji…kajanje također….ravnodušnost nam je glavni as u rukavu…a razni opijati glavni prijatelji u igri….kad bacin pogled na vrimena iza mene postoje samo momenti i uspomene u kojima smo nas tri……..sve drugo je irelevantno….
…..tako će negdje u meni postojati………i putovanje u doboj….ne znate di je to…….nemoj te se zezat…..prije putovanja uvatila me fjaka…sve me nešto…gušilo…ja san ona razborita koja će deset puta razmislit prije nego šta učini ali će ipak postupit ko i ostale dvi…idemo na neki parti….nemamo di spavat…nemamo love….tamo nikog ne znamo….ali nismo je dugo vidile….nisan je dugo vidila….moran ić u doboj…skupila san nešto sitnih evra što mi je ostalo od silnih šopinga po austriji…i zajedno sa tinči zapičila za bosnu….od nervoze i popizdikusa nisan spavala dvi noći za redon…ali kao i u svakoj priči do sada čini se da su sve pozitivne sile na našoj strani….probeharale smo bosnom ko najžešća elita….neka mi samo neko kaže nešto protiv moje raje preko grane….ljudi koje uopće ne znamo dočekali su nas ko kraljice….platili nam večeru, hotelsku sobu, osigurale vip ložu u klubu, besplatnu cugu cilu večer…..čak i na samom kraju dok smo čekale bus za povratak u zagreb, u obližnjem kafiću ispijale smo ko zna koju kafu to jutro, konobar nam nije ništa tio naplatit i još nam je poklonio kišobran jer je baš u trenutku kad smo tribale na bus počeo pljusak….bile smo šokirane….sile smo u bus sa ogromnim osmjehom na licu ….pola sata smo komentirale protekla 24 sata i pokušavale doć sebi….nismo ni primijetile da nam bus prokišnjava a na radiju piče one standardne sjeverno bosanske cajke sa željama……..mom sinu safetu od babe esmira….pesmu od harisa….pozdrav svoj mojoj familiji na novom zelandu……
….gledala san kroz prozor…vanka je kišilio..ono žešće….prišli smo granici a ja san se počela gušit….ona do mene je plakala…..znam da smo osjećale isto….opet smo se rastale….
….ja, alfa i omega….još jedan šou program u mom životu a onda na srce padnu oni teški, prašnjavi kazališni zastori….ponekad pomislim….da ostatak mog života više nema smisla…da sve ono što san mogla proživit i što me uveseljavalo san proživila….tada često izgubim tlo pod nogama….rastale smo se…ovakvih suludih momenata bit će sve manje…postojat će neke druge stvari koje će nas prikovat za sebe…i za nas će ostat samo uspomene…ništa više….
…ali jedno znam….mi smo rijetkost….ma ne nije ovo nikakva umišljenost…jer smo mi daleko od savršenstva….rijtkost smo u tom smislu da jako malo ljudi koji u svom životu pronađu nešto ovako….čudne su te ženske ekipe….znate uvik jedna protiv druge trač vamo trač tamo….e a mi van to nismo bile i još nismo….svijet samo za sebe…zato san zahvalan onoj nekoj višoj sili…nisan sigurna jeli to Bog jer ne znam bili on podnosio naše pizdarije…..šta smo imale ovako nešto….zahvalna san na alfi i omegi jedinim potpunim konstantama u mom životu….ma nije da u mom život sve ostalo srač….nije istina tu je bili puding…….. znate ono babo stara brajo….svi imaju posebno misto tu negdi unutra…..ali one dvi … …moje dvi prikice i ja……smo posebna priča…… orginalna stranica mog život možda i same moje ličnosti……..

….P.S……..koja depra……koje budalaštine…………

….pokušavan napisat domaći sutra za predavanje….pogled kroz prozor…al mi fakat ne ide…šta ću pisat da gledan u jebenu plivu….radišne uredske miševe koji tu i tamo bace pogled na moj otužni sobičak..i digod me napaljeni računovodski šefovi pohotno gledaju dok se bezmarno prisvlačin….ma svašta..morat ću upotrijebit moj haiku talent…a tako san puna ironije…..
….kad smo kod prozora jučer san se probudila….bacila pogled kroz taj plisnavi okvir….(nemaju svi love za ajaks i slične preparate a rakiju da trošin na to ne pada mi napamet)…..kad ono buf odma tuga…čini mi se da nan se zima vratila….sivilo je vrištalo sa svih strana….ajme meni…tako san poželila bit doli negdi….a znate ono sunce riva kava poznate čunke iste priče standardno stanje uma…..svo to sivilo odgovaralo je i datumu svi sveti su ili…..provela san ugodan dan sa fibi…vodala me svudi…..groblje ručak prežderans familija i tako…ma sve u svemu bilo je kul opet pojest nešta domaće spize i osjetit toplinu doma…iako nije tvoj….sitila san se brata…bila san tužna…danas je dan kad uvik idemo u vlaško i haračimo po novčanicima tetka strina ujna i ostalih….znaš ono pedeset kuna za čokoladu….fali mi….on….moj….mali buraz tupson…..fifbi…da….ona je bila uzbuđena cili dan….napeta…..jako napeta…..komešala se non stop a još je i pojila cili ručak što je čudno za nju……ma imala van je neki spojček navečer…ma nije spoj ali druškanje sa malo boljin prijateljon…..bar je ona bila vesela i imala neki čudni elan koji je pokretao taj dan…..to me bacilo na razmišlajnje o tome kad san se zadnji put zaljubila….skontala san da je to bilo nedavno pa razmišljanje o ljubavi i nije dolazilo u obzir….stalno nešto mislin kukan a toga mi uopće ne fali….znate ono zaljubin se triput dnevno….četvrta je loša strana petkon san komirana…i tako van ide moja verzija tog pjesmuljka……ali mi na pamet pa jedan dečko iz moje davne prošlosti….točnije tada se još nisan ni znala ljubit pa vi skontajte….majko moja sitila san se kako san bila ludo zaljubljena….ma sve mi je bilo izi….cili svit je bio moj samo kad bi me pogleda….bio je moj imaginarni princ iz snova…..mislin da dečko nije ni upola onakav kakvim san ga ja zamišljala….kakve san mu samo epitete dodavala u glavi……stipe se zva….mislin da je i on bia zaljubljen u mene…..ali nikad s njime nisan progovorila ni riči….do prije koju godinu sad smo prike….al nikad ga nisan pitala za to…..malo mi je glupo….još uvik kad pokušavamo normalno poročakulat….ma to van je tupilo žešće…..prava platonska ljubav…..nije mi tribalo ništa ni seks ni poljubac ni ništa al osjećala san se posebno…..svaki dan san se dizala i ligala sa njin u glavi…..svaki dan pisala puste gatalice gledala u šolju išla na njegove ragbi utakmice….koja san tuka bila
……da san bar sada tako tupasta i naivna…da puno ne mozgan imala bi tipa….a ne bi ovde sidila za ovin glupin laptopon i pisala budalaštine…..ne ne ne ne ………
……i tako van je proša moj danček jako interesantno….da taj isti dan san zabotravila na rođendan moje najprije……ali ja san van pametnica….ili je ona tupko pa je popušila moju izliku da je to bilo iznenađenje…..tila san ka bit zadnja….mislin stavrno….al san se posli osjećala ko zadnji luzer….jebemu ta cura mi je sve….sestra skoro…..cili život skupa…piškile kakile skupa…..radile pizdarije…..ako me neko zna onda je to ona…a ja joj ko zadnja kravetina zaboravin na rođendan….toliko o tome koliko vridin…..kad san je zovnila i sve to ekstra izlagala na kraju priče ka da mi oće nesvjesno vratit za sve to….spomenila je nekoga…spomenila je njega…..nije tribala…..srce je opet stalo na sekund……a nije tribalo stvarno nije tribalo…..ma prožvakala san to stvarno jesan…..
…..A ZAŠTO SAN ONDA OPET PLAKALA…….

....nazad u metropolu……….ali nisan deprimirana…….stvarno….ovo je dosad jedan od najmalodramatičnijih povrataka u veliki grad…..ma bilo mi je jebeno ovih dana doli….ekipa….bančenje………opijanje……..ma svašta……ali već mi je bilo dosadilo…ma sa kave na kavu dani ti postanu rutina..tako da mi je taman bilo dovoljno…bilo je nekako tužno posljednjih dana..........grad se već bio ispraznio laganini…studoši otišli….je da je doma najbolje ali da ne moran otić stvarno ne znam šta bi sa sobon….ma tuga van je moj grad ubiti…pojede te ona zatupljene svakidašnjica…lokal patriota sam…ali šta je istina , istina je…volin se vratiti doli…ali zagreb je zagreb…
….sad jedva čekan iman puno planova….ma znana..mije dobro planirat…ali šta ću svašta mi se mota po glavi….nadan se da će se štogod i izrealizirat…..sad san druga godina ….imala san ja puno planova i prošle godine ali jednostavno prva si godina..i ne može se ……..dok se navikneš dok se skontaš sa svima…ode godina a nisi ni rekla..prošla san…
….nego eto sada me upravo zvala moja slavna prija zvana bili puding….onako malo čakulale…pita mene ona …šta ima sa debelin….to van je inače jedan lik kojeg san ja upoznala ovo lito…..upoznala san ja njih masu a debeli je jedini kojeg nisan iskoristila….ma šalin se …skoro…ali me fascinira..onako čakula je tekla glatko i naprosto zanimljivo..nisan bila šutljiva i umišljena kao obično kad upoznajen nove face pogotovo ako su gosti…već relativno razgovorljiva onako ko da san se malo napušila…i tako smo se mi hihotali na srid lištuna vidili se još jednom idući dan i tad je on oša za zg…ali to nije sve mi smo se intenzivno čuli skoro svaki dan…..ako slučajno ne bi dobila por od njega dan i ne bi bio baš dobar….ali ne zbog poruke pisa je uvik ista pekmezasta sranja….na koje padaju sve prosječne žene u čiju statistiku spadam i ja….nego zbog navike..i tako ja došla u zg….nismo se odma vidili jer su meni bili ka ispiti i jer san ja izmišljala svakakve razloge da se ne vidimo….neman pojma zašto….ustvari znan možda san se malo ukakila….toliko san se puta razočarala i toliko san idiota trpila u svom žovotu da van ne mogu ni opisat…na toliko san ubitačmo dosadnih kava otišla…tako da su spojevi izgubili onu svoju draž…meni su postali rutina…a nekako podsvjesno nisan tila da to sa njin bude tako kako je bilo dosad…i na kraju nije bilo…nasmija me ..mislin da je to dovoljan opis našeg pićenca….i onda je nešta puklo čini se da ova smouvjerena mlada dama ipak nije ostavila dobar dojam…možda čak i nikakav….nismo se čuli od te kave već skoro dva tjedna..nego samo jednom….malo mi je bilo čudno..je da san ja nakon dejta idući dan išla za moj rodni kraj…ali to nije razlog da mi se ne javlja….bilo je čudno ipak je to debeli….čak me i majka pitala jel se javio…nije majko nije…e moja bane šta ima sa debelin….ma nema ništa….ko je debeli…
…pa to van je moj način…ne patin ja puno za takvin stvarima…ili ljudima…očito nije shvatio…..shvatio mene….nije kraj svita ako se nekome nisan svidila…osim toga ima je ružne ruke….znate one pederske ili ti ga doktorske..a to nije…ni malo muževne….rekla bi ruke od motike….e…to se traži….idemo dalje u nove pohode…a sad i ako mi se javi…a stari ne odgovorila ti ja…..cura se ne stavlja na čekanje…nina se na stavlja na čekanje……nikad…

...gledan van ludilo je dan...a meni se spava...ma evo samo malo da nešto napiskaran na blogu...riješin se suvišnih misli i bacan se u horizontalu...ma slomilo me...tako van je kad se vratite doma triba van cirka dva dana da se vratite u neku staru domaću rutinu...i tako san van ja bogme dobro zabančila sinoć mi je bio sinoć mi je bio šesti dan opijanja i moja je jetra rekla ne mogu više...ma ja san uvik mislila za sebe da taj akohol i ne volin baš toliko znate ono popijen piće dva.tri vanka jer mi je u kurcu pit sokić kad je ekipa i deliriju...mislin da san si taj film fine curice umislila...ma bilo je ludilo zatvara se moj najdraži kafić di san provela cilo lito...gotova sezona gotova i cila radost...ali smo craski proslavili ovo zatvaranje...prva tri dana slavlja smo bile izgubljene u moru od nekih 500-tinjak poljaka koji su tu provodili zadnje dane svog odmora u našem malon mistu...ma to van je tek žešći cirkus...dobro je što jedna piva ide na trideset poljaka to im i nekako mogu oprostit...i mi nekad znamo bit seljaci...ali ti plesni ko da si in gurnia flomaster u guzicu i oni laganini prave osmice po propuvu...a obleka...ja stvarno ne znan mislin znan da roba nije jedna jedina stvar na ovoj planeti koja je bitna i znam da odjelo ne čini čovika...ali ono je bio niskobuđetni horor...ma ludi su....a da vidite upade...ma momci su strašni...živi atak...na kraju san udrila po rakiji da zaboravin di se nalazin i ko je oko mene...doma san došla ne znan kad...doma me doveo ne znan ko...ajde poljaci su napok otišli ča pa smo u miru i krugu ovoljetne domaće ekipe zatvorili naš mali šank...možda me nećete shvatit ali bilo je tužno...i tako san ja tu noć sidila na plaži ekipa je lagano praznila šank skupa sa mnom...u pozadini je pičila neka lagana muzikica....ONA JE BOMBA...na gradelama se peklo mesance...a mene su zarobile glupe tupe upilane misli...ekipa me pokušavala raspoložit....čak mi je i napravila i koktelčić i dala mu moje i ime...tri doze štroka sa kap soka od borovnice...ma ni to me nije diglo...sitila san se kako mi je jebeno bilo ovo lito i kako se sve jebeno dobro završilo...a moglo je bit tragično...u više navrata...ma ludo mlado...nismo imale kad razmišljat...nakon šeste čašice tog mog kvazi koktela udrila mi je krv u glavu...tuga me napustila...zasvira je jedan fini ljetni hit i ja san već bila na stolu...ekipa je bila zadovoljna....a ja san znala da ovo lito nikad u životu neću zaboravit...podigla san čašu nazdravila s njima mojin prikicama...pomislila san na iduću godinu i sve ono što me čeka u kontinentali....pomislila san na moj mali bili puding....i znan ma bit će nam JEBENO....zar ne...
...i nešto malo veselo za kraj....tako dok smo se par dana druškale sa našim poljacima prika mi je ispriča jedan vic u kombinaciji sa sizuacijom....koji ide ovako....DOĐE MUJO NA MORE I KRENE ON U FAČKU...UVATI NEKU I JEBE ON NJU JEBE U HOTELSKOJ SOBI...I JEBE ON NJU JEBE...I PITA JE AR JU FINIŠ....A ONA VELI....NO NO AJ EM POLIŠ....hehehehehehe

...najprije da se pohvalim širokoj naciji da san dala prvu godinu besramno teškog faksa...ma prosto katastrofalno već san se bila psihički i fizički i sve to skupa pripremila svojima kazat da nema šanse ali čini se da je bog velik...i da voli ovu zalutalu ovčicu....nago lipo san van se ja jučer spakirala...znate ono malo moje bijedne robice kaj imam...i ono malo nove šta san kupila dok san ličila depresiju od učenja...i uputila sa na moj lipi jug...ma malo san van cilin puten bila skeptična ...a jebi ga nakon lita ekstra lita vratila san se u zagreb i ponovo se navikla na malodramatičnu situaciju u kojoj se nalazi 80% studoša kad se vrati u kontinenetalu...a sad opet moran doli...ma prvih pet dana van je luksuz ono điraješ po komšiluku sa indeksom kitiš se perjem i skupo naplačuješ svoj uspjeh...ali nakon pet dana ko da nikad nisi ni otiša sve po straon...a još ekipa...nikako da se navikneš na te odlaske i dolaske...non stop te mire jesi li se šta prominia jesi počeo govori kaj...tipična malograđanska tradicija...ali opet ti fale...
...kad malo bolje promislin meni van je u zagrebu super...ma svaki se čovik snađe...to nam je nekakav unutarnji nagon...ili ćeš se potrudit da ti bude jebeno ili ćeš grintat cili život i ne pomaknit se sa jednog mista...ma ja san ipak prvi tip...pere i mene digod ludilo i sve bi najradije poslala na jedno lipo misto skupila stvari i više se nikad ne vratila u taj jebeno sivi grad...ali ne valja odustajat dignit ruke od nečega kad znam da san krv piškila da se domognem toga...ne dam se....
...i tako san van se ja vratila u moje lipo malo misto još se rekuperajen od svega...a tribate mi vidit starce ma cvitaju ko ljiljani za svetoga antu...vratila se kruška njihova...majčino srce...evo ti 100 eura...
...učinila san đir po kvartu sinoć...ma to uvik napravin kad se vratin...to mi je nekakva jeziva tradicija...znan da san posli te đirade uvik loše volje..pere me nostalgija...vrate van se neke slike...ono dica puno dice ja jedno od njih ekipa maslina šipci KRAĐA zajebancija ono život iz bajke sve četri u zraku...poželin vratiti vrime bar na par minuta...
...za karaj nešto sasvim glupo a moran nekome kazat znan da vi ne možete nikome reć...puca me neka ljubav...ajme meni ako san pukla na njega ukokat ću se ...bane on je u zagrebu...i kul je...

…I TAKO SAN VAN SE JA JUTROS DIGLA…GLAVA MI JE PUCALA NA TRISTA DJELOVA…A TAKO MI I TRIBA KAD SAN U KOMADU PRISPAVALA JEBENIH 24 SATA…MA NIJE NIKAKAV MAMURLUK U PITANJU NEGO SAN POSJETILA JEDNO MALO DRUŽENJE KOD PRIKA S FAKSA I BILO MI JE SUPERIŠKA…ONAKO LAGANO PIJUCKANJE I KOJEKAKVE VESELE RADNJE IGRANJE KARATA I TAKO…DRUŽENJE S PAJKANIMA…SVE U SVEMU JAKO UGODNO…NEGO SMO TU VEČER JA I MOJA FIBICA MALA IGRALE JEDNU INFANTILNU DAVNO ZABORAVLJENU OSNOVNŠKOLSKU IGRU S KARTAMA…AJ GATALA MI JE …I TAKO SMO SE MI ZEKILE…AJ MISLI NA NJEGA DOK TI MIŠAN KARTE…A JEBEN MU MORAN LI…NISAN VEĆ PET DANA TAMAN SAN MISLILA DA JE NAPOKON GOTOVO KAD ONA MENI AJ MISLI NA NJEGA…MA TILA SAN JE PROKINIT NOGON…A ŠTA JE NAJGORE KARTE SU MI JEBENO DOBRO ISPALE…I TAKO SAN SE JA AUTOMACKI BACILA U TUPILO…MA NE ZNANA ŠTA JE MENI TA STVAR LJUBAV MI NIKAKO NE IDE…ILI JA NE ŽELIN DA IDE…MAMA ME PITALA JESAN LI PEDER KOLIKO DUGO VEĆ NISAN IMAL SOLIDAN MUŠKO-ŽENSKI ODNOS DA NE KAŽEN VEZU…MA SVI ME NEKAKO MATLETIRAJU….JA SAD VIŠE SAMA NE ZNAN JELI DO MENE ILI NE ZNAN ŠTA…MA JA NE ZNAN ŠTA BI JA NIJE DA NE MOGU KAŽU DA IMAN AFINITETE….MA I PROBALA SAN JA I VIŠE PUTA ALI ZA MENE JE LJUBAV FIZIKALNA KEMIJA…AKO TO UOPĆE POSTOJI ZVUČI TEŠKO PA MISLIN DA JE…UVATI MENE DIGOD FJAKA ZA NEKIN AJME DA MI JE SAD MOMAK A TO VAN JE U PROSJEKU SVAKO TRI TJEDNA NA PO SATA I ONDA ME ZOVNE BANUŠA AJMO NA KAVU I JA ZABORAVIN ŠTA SAN ONO TILA I ŠTA MI JE ONO FALILO…MA MENI VAN SE RIGA OD ROMANTIKE I TE NAKAKVE POVEZANOSTI S NEKIN ONO KAD MI SE ŽELUDAC TRESKA I KAD NE MOGU VLADAT SOBON..A JA NE VOLIN KAD NISAN SVOJA I KAD NEŠTO TREĆE VLADA SA MNOM….A JOŠ UZ TO NISAN NAŠLA ONO NEŠTO ZBOG KOGA BI SE TILA OSJEĆAT TAKO…DA ZADOVOLJAVA SVE ONO ŠTO JA ŽELIN KOD NEKE OSOBE DA JOJ SE U POTPUNOSTI PREPUSTIN…SVE U SVEMU NEKA MI JE BLOKADA I NE MOGU SE IZVUČ I Z NJE…NADAN SE DA ĆE PROĆ…NEĆU FORSIRAT NIŠTA….ALI MISLIN DA ĆE MI TRIBAT JOŠ JAKO PUNO VRIMENA DA SE POKRENEN…
…NEGO DOSTA O LJUBAVI…SAD ME JE ZVALA MOJA NAJBOLJAPRIJA DA MI JE MOMAK OD DRUGE NAJBOLJE PRIJE S KOJIN JE U PROSJEKU TRI TJEDNA ISTETOVIRA PRVO SLOVO NJEZINOG IMENA I HOROSKOPSKI ZNAK KRAJ TOGA NA RUKU…UZELA SAN KAJIN I IZBACILA IZ SEBE SVE ŽIVO…NEKIMA JE TO ROMANTIČNO…MA SATRAT ĆU JE ŽIVU KAD SE KALAN DOLI…A NJEMU ĆU ODSIĆ RUKU SA TON REDIKULOZNON TETOVAŽON…I TAKO SAN SAD MALO LJUTITA…IDEN NEŠTA POJIST DA SE SMIRIN A VRIME JE DA ŠTOGOD I POČNENE UČIT…SVE U SVEMU LIP POZDRAV…JEDNA MALA ANKETA…KAKO VI ZAMIŠLJATE VANZEMALJCE….

…jučer san jednoj priji rekla da san otvorila svoj blog i tako da mi je to baš kul…ona me pogledala s onim svojim pogledom iz kojeg iskri…JADNICE…a šta ću kad mi je život posljednjih tjedana toliko jadan da ne može bit jadniji…sve se svelo na učenje idiotski glupog gradiva…ma zanimalo bi to mene inače ali kad pod tolikim pritiskom moraš naučit kad je tomislav prdnio i znaš da ti o tome ovisi upis jebene druge godine dođe ti da legneš i spavaš…zaboraviš cilu tu glupu gongulu…staviš ruksak na leđa i pobigneš na kubu…zaposliš se ko kastrov čistać pušaka i dobiješ privilegiju da ne razmišljaš ni o čemu …što ti manje život pruži to ti je bolje…znaš da si jadan i jebi ga pomiriš se s time…a ovako svaki te dan neki kurac jebe…vuku te na sve strane…očekuju o tebe a ni sam ne znaš koliko im možeš dat…sve u svemu dosta o mom trenutačnom stanju uma tako mi je kao mi je…nisan sigurna jesan li si sama to izabrala ili masa oko mene…ali ne odustajen…phoebe ne odustajemo…

…nego trenutačno me nešto drugo muči tila bi prokomentirat jednu rečenicu koju san napisala u prošlom postu a ta je da ja volin sebe…znan da zvuči totalno glupo i užasno je to čut kad to neko kaže za sebe…zvuči iritantno…ali to nisam tvrdila u lošem smislu onom ja the best…(iako nisan bila daleko)…ovo je moj blog i tila san okarakterizirat sebe…mislin da je idiotski skrivat tako logičnu stvar…možeš biti ljudina i po ono dobričina žešća…ali opet voliš sebe…za mene je to nekakvo unutarnje stanje ako ne posjeduješ taj osjećaj…a prika sjeban si…eto ne znan jesan li se uspila objasnit a ako nisan nema veze…dosta je meni mojih laži zato priznajte(haj stane)…pa voli te se…niste najlipši ni najzgodniji…ali voli te se…niste ni najinteligentniji a ni najnajzabavniji…ali voli te se…i ritko kad ćete to priznat i sebi i drugima…a radi vašeg psihičkog stanja priznajte si…imamo i godina i pameti da skontamo i kako izgledamo i kakvi smo ljudi…možemo cili život patit zbog ovih ili onim nedostataka ali pametan čovik prihvati spozaju da je satkan od milijuna mana ali i jebenih vrlina…triba samo odvagnut i znat iskoristit…i naravno bit sritan….najsritniji…jer život ide dalje život brzo prolazi…

...kažu da san cura koja voli vozit trendove...zovu me šminkericom...ponekad snobicom...vole moj ormar...ponekad ih živciram...ne vole moju tvrdoglavost...moju razmaženost...moju umišljenu zatvorenost...moju samouvjerenost....ALI IPAK ME VOLE
...vole moje ispade...glupe ispade...vole moju zaigranost koja graniči s dječijom..vole moju tupost ponekad namjernu...mislim da vole moj duh...slobodni duh...moju temperamentnost moj bespomoćni plač kad ne znan šta ću...
A JA VOLIM SEBE....

...ne nisam egocentrična nego razumna...


...nisam imala namjeru pisat svoj blog iskrena sam volim dijelit svoje tajne sa osobama koje su mi bliske...volim tako stvarat niti povjerenja među nama...nisam sigurna želim li to dijelit i sa ostatkom svijeta ali probat ću...mislim da će ovaj blog biti baziran na pojmu prijateljstva...jer je to jedna od stvari koje najviše uveseljavaju moj život...ne znam imam li prave prijatelje i ne zanam jesam li ja prava prijateljica njima...ali bi bez njih bila izgubljena...
...možda je to dokaz moje društvenosti...neman pojam.....


...ovaj blog će biti posvećen nekim stvarima iz prošlosti na neki način ću ovako ostaviti biljeg, dokaz nekih davnih vremena, osoba, trenutaka koji su me obilježili kao ljudova...
...ali usput ćemo i pričati o sadašnjosti i svemu onome što je preda mnom...
...nekad ću bit dosadna kao danas nekad ću biti smješna a nekad samo inteligentno zanimiljiva...moš mislit......MOJ PROSTOR...MOJ PROSTOR ....to je to moj kutak